Zaposlena domaćica

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu, specifičnog izgleda oblika leptira, nalazi se u donjem, prednjem delu vrata.

Poznata je još i pod nazivima štitasta ili tiroidna žlezda (tiroidea).

Hormoni štitne žlezde, koje stvara i luči u krvotok, direktno utiču na rad skoro svake naše ćelije u organizmu!

Imam 46 godina, imam divnu porodicu – muža, sina i ćerku tinejdžere i Megi, našu udomljenu mešanku 🙂 Imam posao od 8h-16h. Imam i zdravstvenu knjižicu.

Srećna sam žena. Tako sam i zamišljala svoj život.

E sad, imam i dva oboljenja štitne žlezde – Hašimoto tireoiditis i noduse. To naravno nisam ni mogla da zamišljam. Dok smo zdravi, ne pada nam na pamet da je zdravlje promenljiva kategorija.

Imam i anemiju koju „vučem“ i kontrolišem još od svoje 16-te godine, ali njoj ću se posvetiti u nekim kasnijim pričama.

Mislim da je svima lakše (znam da meni sigurno jeste) kad znamo da nismo sami u nekim novim situacijama koje nas sačekaju iza ćoška. Da se „ovo“ ne dešava „samo meni“. Vremenom sam naučila i da je veoma važno kako ćemo mi gledati i reagovati na ove neželjene i neočekivane promene.

Moj zajključak nakon ovih par godina od dijagnoze Hašimoto je – ništa nije nije dramatično, svakodnevica može da bude sasvim normalna i uz male promene i neke nove, lepe navike možemo u popunosti da uživamo u godinama pred nama.

Ukoliko čitaš ovaj blog, pretpostavljam da si i ti ili neko tvoj u sličnoj situaciji. A ako ikome moji doživljaji budu od pomoći, onda znam da ovo pisanije ima smisla.

U prethodnom postu sam vam pisala o brojnim neuspelim pokušajima da dođem do endokrinologa u državnim ustanovama. Pošto sam izgubila već previše vremena i živaca u tim pokušajima, usledio je već svima nama, na žalost, poznati scenario – moramo da jurimo neku sigurnu „vezu“!

Posle poslednjeg neuspešnog pokušaja zakazivanja termina u državnoj ustanovi, stigla sam kući na još jednu kasnu popodnevnu kafu. Ovoga puta i muž i ja naoštreni da pronađemo neku ozbiljnu „kombinaciju“ za pregled – da vidimo…koga poznajemo, koga možemo da pozovemo, ko možda ima nekog, koliko li je najpovoljniji privatni pregled…?

Nakon sat vremena, nekoliko poziva i guglanja po cenovnicima privatnih klinika, odluka je doneta.

Sestra mog muža dala nam je broj svoje drugarice koja radi u državnoj klinici kao endokrinolog. Pozvaćemo je i pitati za dalje korake.

Kada sam se prvi put čula sa doktorkom „preko veze“ osetila sam olakšanje. Pokrenulo se nešto, preduzela sam nešto, neki pomak je konačno napravljen. Doktorka je u tom telefonskom razgovoru bila vrlo srdačna i ulila mi je priličnu dozu poverenja.

Strpljivo je saslušala moje izlaganje o bezuspešnoj višemesečnoj borbi za dobijanje uputa, a zatim zaključila naš razgovor tražeći je da joj pošaljem slike svojih nalaza Viber porukom, pa da mi onda kaže kako dalje da postupim.

Moram da priznam da me je to iznenadilo. Naivno sam očekivala da će mi reći kada da dođem kod nje lično na pregled u državnu kliniku gde radi i da me odmah upiše za svog doživotnog pacijenta, ali to baš i ne ide tako. I za taj pregled, moraš imati „onaj“ uput što se dobija od 1. do 5. u mesecu, ako imaš sreće.

Mislim se – daj šta daš, šaljem slike na Viber!

Nekoliko minuta kasnije dobila sam i odgovor Viber porukom – potvrdu dijagnoze Hašimoto tireoiditis, kao i terapiju. U tom trenutku moj status bio je sledeći:

Pošto štitna žlezda i dalje funkcioniše odn. proizvodi hormone, bilo je dovoljno da počnem da uzimam selen 200mcg svaki dan i uradim ponovo analize krvi i štitne za dva meseca. Što se nodusa tiče, kako je tada rekla – „to može da sačeka za sad“, pa ćemo jednom kad dođem na pregled, uraditi i ultrazvuk.

Ono što sam kasnije sopstvenim istaživanjem saznala je da selen pospešuje rad štitne i dokle god je hormonalni status u referentnim vrednostima, potrebe za drugom terapijom nema. Takođe sam teška srca osvestila da za autoimune bolesti ne postoji lek. To je značilo da će neminovno doći do propadanja štitne žlezde odn. antitela će je polako, ali sigurno uništiti. Ona će postepeno prestajati da proizvodi hormone, preko potrebne za normalno funkcionisanje organizma (Hipotireoidizam). Tada će mi uvesti terapiju hormona – tablete koje će mi obezbediti hormone koje štitna žlezda više ne može. Piću ih svakog jutra kao što se umivam i perem zube i biće deo moje rutine dok me ima. Koliko god da mi je to zaškripalo u glavi u prvom trenutku – već u drugom sam bila neizmerno zahvalna što te tablete postoje!

Bila sam na Viber terapiji naredne dve godine. Na svaka dva do tri meseca sam slala sveže rezultate i dobijala nastavak terapije. Usput sam samoinicijativno išla na ultrazvuk u privatne ordinacije, uglavnom uz kupone sa Kupomana ili Popusta, kako bih bar ispratila ono što je važno za noduse, da li se povećevaju ili menjaju…toliko sam naučila takođe kopajući po internetu.

***

Šest meseci od dijagnoze, a četiri nakon početka uzimanja selena, rezultati TSH su prešli normalne vrednosti. Štitna je počela da klone…

Viber doktorka mi je uvela 25mcg Eutirox-a svakog jutra. Tri meseca kasnije dnevno sam pila po 50mcg, a danas, već nekih godinu i po dana, sa stočića kraj kreveta još uvek poluzatvorenih očiju popijem svoju dozu – 75mcg.

Nekada iskoristim priliku ako se probudim oko 4 – 5 ujutro, progutam tabletu i nastavim da spavam do svojih pola 7. Tada ne moram da čekam da prođe onih pola sata od leka kako bih u tišini uživala u svojoj omiljenoj, prvoj jutarnjoj kafi.

Sada, naviknuta na terapiju, na delimične promene i tek poneki simptom hipotireoze, gotovo tri godine od dijagnoze, bila sam spremna da napravim sledeći korak.

O tome uskoro…

Do tada, nađite svoj put do lekara. Preko uputa, preko veze, preko vibera…

Možda je baš Viber lekar deo naše budućnosti, bar na neko vreme i za neke boljke, gde je izvodljivo…

I obavezno uživajte u svojoj prvoj jutarnjoj kafi ili čaju, u tišini ili društvu, kako je vama draže 🙂