Saživela sam se sa mojim Hašimotom, mogu da kažem čak i navikla. Doduše baš i nemamo nekog izbora. Uzimanje jutarnje terapije Eutirox-a mi je postalo rutina i više ni ne razmišljam o tome. Stoji pored kreveta i to je prva stvar koju uradim kad otvorim oči.
Posle više neuspešnih pokušaja da regularno dođem do uputa za endokrinologa, odustala sam. Na preglede praktično nisam ni pokušavala više da idem.
Mojoj Viber lekarki, o kojoj sam vam pisala, na svaka tri meseca slala sam rezultate kako bi mi potvrdila nastavak terapije.
Rezultati su uglavnom isti. Hormoni u granicama normale, antitela divljaju.
E sad, ono sto je mene mučilo tokom ovih par godina su zapravo laička pitanja na koja nigde ne mogu da nađem odgovor. Pretraživala sam po internetu, pitala sporadično ponekog lekara, ali ne dobijam ni jedan suvisli odgovor. Nekada se, čak i kad imam priliku, ne usuđujem da pitam da ne bih ispala smešna ili glupa. Ali se pitanja stalno motaju po mojoj glavi…
- Ako je moja štitna žlezda već gotovo ubijena, zašto su antitela na istom nivou?
- Dokle će se stvarati antitela u mom organizmu? I pitanje koje u meni zapravo izaziva najveći strah…
- Da li će u jednom momentu, kada unište štitnu žlezdu, antitela preći na neki drugi organ odn. prepoznati ga kao svog novog neprijatelja?
Druga stvar koja mi „visi nad glavom“ su nodusi. Da nije bilo njih, moj Hašimoto ne bi ni bio otkriven. Ali njih više niko ne spominje. Ultrazvuk sam radila dva puta godišnje u svojoj režiji, u privatnim ordinacijama. Nodusi se nisu značajno menjali.
Dakle, pored terapije koja kontroliše moj hormonski status, ja i dalje imam dve bolesti sa kojima, narodski rečeno, ne znam šta ću.
- Nemam saznanja o tome kako se dalje razvija Hašimoto. Šta da očekujem u narednim godinama, menopauzi i sa promenama organizma koje donosi priroda i neizbežno starenje?
- Šta raditi dalje sa nodusima kojih ima dosta? Ne rastu brzo, ali ipak rastu. Izgledaju benigno, ali biopsija nije rađena, pa ni to ne može sa sigurnošću da se tvrdi.
- Kakva je veza nodusa i Hašimota i ima li je uopšte?
Odgovora na moja pitanja nije bilo ni kod doktora Googla i to iz vrlo jasnog razloga.
Svako od nas je jedinstven. Bolest koju imamo nam je zajednička, ali je svako od nas, svaki pacijent, poseban.
Viber lečenje je do sada funkcionisalo za mene, ali sam realno znala da to nije rešenje na duže staze. Previše pitanja, previše nedoumica, previše neznanja i još opasnijeg poluznanja.
U nedostatku jednostavnih i lako dostupnih odgovora sa interneta, ovo je bio trenutak kada sam odlučila da napravim sledeći korak.
Pregled
Planski sam odvojila određenu količinu novca kako bih bez gubljenja nerava i vremena otišla na privatni pregled. Dve i po godine od početka terapije, daleko više informisana nego na samom početku (ali i dalje u mraku po mnogim pitanjima) zakazala sam pregled u privatnoj ordinaciji kod lekara po preporuci.
Uradila sam sve potrebne analize krvi u Kliničkom centru i sa nalazima koje sam do sada skupila, otišla u zakazanom terminu na pregled.
I konačno, tri godine nakon dijagnoze, posle mog prvog kompletnog endokrinološkog pregleda, dobijam sledeće informacije:
Hašimoto – tu je, pa je tu. Štitna žlezda gotovo da ne funkcioniše. Terapija ostaje za sada ista – Eutirox 75 mcg svaki dan. Pored toga uvela mi je i vitaminsku suplementaciju.
Antitela – neće napadati druge organe, jer su to antitela koja su usmerena baš na štitnjaču – u ovo i dalje nisam ubeđena😕
Nodusi – e tu imamo razvoj situacije…
Do sada ignorisani nodusi se mojoj iskusnoj lekarki nisu baš dopali. Iako nemaju zabrinjavajuć izgled i karakteristike, broj nodusa na oba režnja, a naročito na levom je veliki. Kako je ona to nazvala u izveštaju „konglomerat nodusa“. Najveći je 15 mm.
To me dovodi u sledeću situaciju – imam štitnu koja ne funkcioniše zbog odumiranja usled Hašimoto tireoiditisa, a na sebi ima gomilu čvorova koji mogu da razviju, ili mozda već imaju, maligne ćelije.
Na moje pitanje o eventualnoj proceduri biopsije, otvoreno mi je rekla istinu o biosiji koju želim da podelim sa vama.
– Biopsija se radi uzimanjem uzorka sa dva, tri čvora. Kada postoji mnogo čvorova/nodusa, rezultati uzetih uzoraka mogu da budu dobri, ali to ne garantuje da u četvrtom, petom ili osmom čvoru nema malignih ćelija. To biopsiju u mom slučaju čini besmislenim i bespotrebnim zahvatom.
I dođosmo do toga – čemu onda čuvati u sebi organ koji je potencijalna opasnost, ako nema nikakvu funkciju koja bi opravdala njeno čuvanje?
Pisani izveštaj mog endokrinologa završava se zakazanim terminom za „kontrolu i novi ultrazvučni pregled tiroidne žlezde za šest meseci, kada će se razmotriti i donošenje odluke o – operativnom lečenju“.
Izašla sam iz ordinacije zadovoljna, zabrinuta i uplašena.
Nadam se da me razumete.
Zaposlena domaćica 
Postavi komentar