Zaposlena domaćica

Jedan od svakako najvećih izazova modernog doba u kojem živimo je usklađivanje obaveza i zadovoljstava koje nam ispunjavaju svakodnevicu.

Zbog upadanja u taj vrtlog u koji nas brzi ritam života unese, često propuštamo sve one sitnice i najlepše momente koji nam krase dan.

Sitnice kojima se ja danas najviše radujem😊

Pa hajde onda da nastavimo priču o tome – „Kako sve da stignem?“

Prva i najvažnija stvar – ne bacaj se u paniku!

Bez nervoze i jurcanja, sedi, raščisti haos od misli i zadataka koje ti šibaju mozak i napravi plan.

Šta je zaista neophodno danas, šta bi moglo da se obavi sutra, a šta može da sačeka i vikend.

I budi realna. Nemoj sebi da postavljaš previsoke zahteve, jer onda imaš velika očekivanja koja se ne ostvare i upadaš u problem. Problem koji si sama sebi napravila jer od starta nije bilo dobrog i ostvarivog plana. Ovo je direktno rečeno iz ličnog iskustva.

Znam da se obaveze, ali i želje koje sve mi – zaposlene domaćice imamo, razlikuju. Dosta faktora utiče na to. Radno vreme, uzrast dece, dostupnost neke pomoći sa strane…

Ono što ja mogu i želim da podelim sa vama je jedan primer moje organizacije dana.

Nadam se da to može da pomogne i motiviše da možda na sličan način i ti olakšaš i ulepšaš sebi život.

Radnim danom ustajem u 6:30.

Eutirox (za štitnu žlezdu) popijem pre nego što se dignem, ukoliko već nisam pri nekom okretanju u krevetu to učinila ranom zorom.

Do pola osam, kada krećem na posao, imam svojih sat vremena.

Obožavam ih!

Pristavim džezvu i dok čekam da voda proključa, nacedim pola limuna u čašu tople vode. To je prvo što unesem u sebe. Razbudi me i da mi početnu energiju i potrebnu tečnost.

I obavezno – kašičica domaćeg meda🍯

Tada, lepo razbuđena, u miru pijem svoju prvu jutarnju kafu.

Za posao se spremam polako.

Prethodno veče odvojim šta ću obući i ne trošim vreme na kopanje po ormanu.

Uvek se diskretno našminkam – BB krema, maskara, rumenilo i sjaj za usne – sasvim dovoljno. Mnoge žene to ne čine i mislim da greše. Potrebno je svega 5 minuta, a kada u ogledalu vidiš sebe negovanu, doteranu i lepo počešljanu, veruj mi, dan već lepše počne.

Prepodnevna smena mojih školaraca ustaje posle mene. Za doručak imaju uvek nešto na raspolaganju (o tome ću u drugoj temi) i nema potrebe da se mešam u to. Sami se spreme, dobiju veeeliki poljubac od mene i odlaze svojim poslom.

Nakon ovakvog jutra, nema razloga da na posao ne krenem raspoložena.

Slušalice na uši i uz dobru muziku do kancelarije.

Dalje nema mnogo filozofije, od ponedeljka do petka i u mom slučaju, od osam do četiri, zarađujem.

Kao što izlazim, tako i ulazim u kuću – raspoložena.

Posao ostaje iza vrata kancelarije, a ja se vraćam u moju oazu.

Od pola pet se moj dragi i ja odmaramo i opuštamo uz popodnevnu šolju kafe – razgovore, dogovore, planove, tračeve…i naravno – slatkišeee!

A ako je tu i neko od školaraca, rado nam se pridruže u ovom ritualu 🙂

Nakon ovakve dopune baterija, negde od pola 6, mogu da radim šta god sam planirala za taj dan.

Pa tako, na primer:

• Dok na tv-u ide neki kviz ili muzika, za prilično kratko vreme obavim sve tekuće kućne poslove – sudovi, veš, briskanje…
• Ako sam u energetskom naboju i nemam ništa važnije, obavim i neki zahtevniji posao – rerna, frižider, kupatilo…
• Razgovaram sa mojim tinejdžerima o aktuelnim dogodovštinama ili ako treba, pomognem oko škole ili ljubavnih problema 🤔
• Čujem se sa mamom ili odem do nje ako su deca u školi (taman se „ogrebem“ za neki ručak za sutra)
• Čujem se sa drugaricama, pročešljavam društvene mreže, čitam, pišem…

Oko sedam sati napravim večeru. Za to mi ne treba više od 20 minuta + eventualno šporet ako pečem neku carsku pitu, gibanicu i slično. Ovo vreme mi se pokazalo kao najbolje. Ja večeram odmah, deca kad hoće ili kad se vrate iz popodnevne smene, a moj dragi jede kasnije (može to sebi da priušti jer ima neki sklopljen pakt sa vagom u kupatilu😠, uverena sam u to!)

Jedna od omiljenih „obaveza i zadovoljstava“ mi je večernja šetnja. Obično oko osam sati nas dvoje sa našom ljubimkom🐾krenemo na neku od naših ustaljenih ruta po kraju.

Bez obzira na godišnje doba, osim kada baš pljušti napolju, ne preskačemo je. Meni se piše „opravdani“ samo kada imam trening.

Od devet sam uglavnom kod kuće.

Tada se bacam na pripremu sutrašnjeg ručka. Realno, za ručak mi ne treba više od 20 minuta do pola sata (ostalo odradi šporet). Zato mi i nije teško da kuvam skoro svaki dan. A i volim, da budem iskrena (jela koja su najčešća na mom spisku ću dati u drugoj temi).

Topli tuš, topli čaj i nezaobilazna večernja nega lica i tela – time završavam svoj dan…

Konačno, oko 22:00 sam spremna da se ušuškam na Njegovom ramenu ispod ćebenceta na trosedu. Izaberemo neku seriju sa HBO-a ili Netflix-a i moram da priznam da nekada i ne dočekam budna kraj epizode🤭

Zdravo umorna započnem svojih 7-8 sati sna.

I to je to… Jedan sasvim običan dan.

Ispunjen, aktivan, opušten…

Naravno, sve može (a nekada i mora) da se prilagođava.

Nekada su to obaveze koje se neplanirano pojave (ne volim ih ni ja, ali su neizbežne), a nekada u trenutnom raspoloženju organizujemo dolazak prijatelja ili odlazak kod njih, odem na popodnevnu kafu sa drugaricom, idemo na utakmice, proslave, rođendane…

I ustvari, pogrešno je kad mi kažu da ja „stignem sve“.

Ne, ja ne stižem, jer nigde ne jurim. Više ne…

Jednostavno pustim život da teče, a ja plovim svojim kursom…

🍀 🍀 🍀 🍀 🍀 🍀 🍀 🍀 🍀 🍀

Nadam se da ovaj primer može da bude polazna tačka i tebi da (ako ga još uvek nemaš, a potreban ti je) napraviš svoj plan i ritam.

Ukoliko ti je potrebna pomoć ili ideja za organizaciju vremena, slobodno mi piši. Bilo bi mi drago da možda doprinesem nekim predlogom😉