Zaposlena domaćica

Verovatno jedna od najčešćih google pretraga u mom telefonu je upravo ova.

„Šta da kuvam za sutra“, „ručak za sutra“, „danas za sutra“…i slične kombinacije pojmova koje bi mi dale ideju šta bih mogla da pripremim uveče, a da sutra ne bude bajato ili sparušeno.

Verujem da je to i jedna od najvećih svakodnevnih dilema mnogih zaposlenih domaćica.

Ponekad se čini da je lakše kupiti ili naručiti već pripremljenu hranu ili ostaviti deci novac pre nego što odemo na posao i time oslobodimo sebe obaveze smišljanja, nabavke i pripreme ručkova svakog dana.

E upravo zato sam želela da se dotaknem i ove teme… to baš i ne mora da bude tako 😉

Da ne bude zabune – i ja volim da se počastim ovom olakšicom i neskriveni sam ljubitelj brze hrane, ali to činim najviše par puta mesečno. Iz više razloga.

Kvalitet

Pre svega, da budemo realni i iskreni – ručak koji kupujemo u ekspres restoranima, kioscima brze hrane ili naručujemo sa nepoznate adrese, ne može nikako da zameni domaći ručak.

Izbor namirnica, način pripreme, doziranje dodataka i ukusa kao i higijena prosto nije u našim rukama.

Kalorije

Svakako ne smemo da zanemarimo ni kalorijske bombe koje u sebe unosimo kupovnim instant ručkovima. Nije teško izguglati koliko kalorija broji jedan obrok iz McDonalds-a, pljeskavica sa „od svega pomalo“, giros sa prilozima ili pohovana slana palačinka…

Kada ovakva hrana postane čest izbor ručka ili ne daj Bože večere, ne treba da nas čudi ekspanzija gojaznosti kod svih uzrasta i ostalih poremećaja i bolesti izazvanih ili ubrzanih ovakvim navikama.

Trošak

Iako se čini da je trošak kupovine gotove hrane zanemarljivo veći u odnosu na nabavku i kuvanje ručka, kada se stavi na papir tačna količina namirnica koju spremimo za npr. četvoročlanu porodicu, pa računicu napravimo na mesečnom nivou, shvatimo da je razlika itekako primetna.💰

Zar ne bi bila bolja ideja iskoristiti tu razliku za npr. porodični odlazak u restoran jednom mesečno. Zajednički izaberemo restoran, lepo se skockamo, namirišemo, prošetamo i provedemo divno popodne sa svojim najmilijima. Onda to ima nekog smisla.

I još jedna sitnica…

…veoma važna, na koju uvek računam kada razmišljam o ishrani porodice Zaposlene domaćice…

Deca, a naročito tinejdžeri, gotovo svaki dan žvaću razne grickalice, pekare, sokiće, slatkiše i ostale đakonije koje su im „na izvol’te“ na svakom ćošku. I nemojte se zavaravati da vaši to ne čine. Neki manje, neki više, ali to je nezaobilazni deo današnjeg načina života, druženja, školskih odmora… Pa hajde onda da im bar kod kuće omogućimo nešto bolje.

🥕🥕🍵🥕🥕🥕🍵🥕🥕🥕🍵🥕🥕🥕🍵🥕🥕🥕🍵🥕🥕🥕🍵🥕🥕

Kada se govori o domaćim kuvanim jelima, iz meni nepoznatog razloga se od toga pravi prevelika filozofija i bauk nekog poludnevnog kuvanja i stajanja za šporetom. Mislim da je to zaostavština nekih starih vremena kada su se žene u domaćinstvima uglanom time i bavile možda pomalo međusobno nadigravale i kada su porodice mahom brojale po desetak članova.

Danas, uz savremene kuhinje i šporete, zaista nema potrebe da zaziremo od svakodnevnog kuvanja.

Iako znam da internetu postoje brojni sajtovi i blogovi posvećeni divnim receptima, prosto ne mogu da odolim da ne dam svoj doprinos…

U par narednih objava, podeliću sa vama neke od recepata iz moje kuhinje koji su mnogim domaćicama već dobro poznati, a ne podrazumevaju višesatni trud i proširene vene od mešanja za šporetom.

I ono što je značajno za nas sa Hašimotom – vrlo lako mogu da se prilagode bezglutenskoj ishrani.😉

Ja ih spremam uveče, a sutradan kad god moji ogladne, dođu sa treninga ili iz škole, imaju skuvan, domaći ručak.

Ručak koji ja zovem „danas za sutra“ 😊